Imajući u vidu važnost čula vida u našem svakodnevnom životu, kompletan oftalmološki pregled od strane očnog lekara je vrlo bitan za brigu o našim očima kao i o celokupnom zdravlju.
Periodični očni pregledi su važan deo preventivne zdravstvene zaštite. Mnogi problemi sa očima i vidom na početku nemaju očigledne znake ili simptome, tako da možda ni ne znate da problem postoji. Rana dijagnoza i lečenje mogu u značajnoj meri pomoći u sprečavanju gubitka vida. Znaci i simptomi svakog pacijenta, zajedno sa stručnom procenom vašeg očnog lekara, će odrediti koji testovi će biti sprovedeni na samom pregledu.
Očni pregled može da obuhvata:
1. Razgovor sa pacijentom o problemima sa vidom
Lekar će vas pitati o svim problemima sa očima ili vidom sa kojima se suočavete i generalno o vašem opštem zdravlju. Pored toga, pitaće Vas kada su počeli prvi simptomi i tegobe, da li uzimate neke lekove i sve ostale faktore vezane za posao ili okolinu koji mogu uticati na Vaš vid. Takođe, lekar će Vas pitati o svim prethodnim očnim ili zdravstvenim stanjima koja ste vi i članovi Vaše porodice iskusili.
2. Preliminarni test
Očni lekar prvo želi da pogleda specifične aspekte pacijentove vizuelne funkcije i zdravlja očiju. Preliminarni testovi mogu uključiti procenu percepcije dubine, boja, pokreta očnih mišića, perifernog ili bočnog vida i načina na koji vaše zenice reaguju na svetlost.
3. Keratometrija/topografija
Ovi testovi mere zakrivljenost rožnjače fokusiranjem kruga svetlosti na rožnjaču i merenjem njenog odraza. Ovo merenje je posebno bitnto za određivanje odgovarajućeg kontaktnog sočiva.
4. Refrakcioni test
Test refrakcije se uvek daje kao deo kompletnog očnog pregleda. Može se nazvati i testom vida. Ovaj test govori Vašem očnom lekaru koji tačno recept vam je potreban za naočare ili kontaktna sočiva.
Rezultati testa se koriste za dijagnozu sledećih stanja:
astigmatizam, problem prelamanja oka povezan sa oblikom sočiva, koji uzrokuje zamagljen vid
hipermetropija, koja je takođe poznata kao dalekovidost
miopija, koja je takođe poznata kao kratkovidost
presbiopija, stanje povezano sa starenjem koje uzrokuje probleme sa fokusiranjem očnog sočiva
5. Testiranje fokusa, pokreta očnih jabučica
Da bi videle jasnu, jednu sliku, oči moraju efikasno promeniti fokus, pomerati se i raditi složno. Procena akomodacije, očne pokretljivosti i binokularnog vida određuje koliko dobro se vaše oči fokusiraju, kreću i rade zajedno. Putem ovog testiranja biće uočeni svi problemi koji sprečavaju efikasno fokusiranje očiju ili otežavaju korišćenje oba oka zajedno.
6. Procena zdravlja očiju
Za procenu zdravlja svih struktura oka i okolnih tkiva koristiće se veliki broj mikroskopa, sočiva i digitalne tehnologije. Kapi za oči se često koriste za privremeno proširenje zenica radi boljeg pogleda na strukture unutar oka. Pored merenja pritiska unutar oka, ovo je i deo očnog pregleda gde očni lekar može da otkrije inače nepoznate očne i druge bolesti.
7. Dodatno testiranje, ukoliko je potrebno
Dodatno testiranje može biti potrebno na osnovu rezultata prethodnih testova da bi se potvrdili ili isključili mogući problemi, da bi se razjasnili nesigurni nalazi ili da bi se pružila dublja procena. Po završetku pregleda, lekar će detaljno proceniti rezultate testiranja kako bi utvrdio dijagnozu i napravio plan lečenja za Vas. Takođe, sa vama će razgovarati o prirodi bilo kakvih problema sa vidom ili očnim zdravstvenim problemima i objasniti dostupne opcije lečenja.
Preporučeni interval očnog pregleda kod odraslih
| Godine pacijenta | Grupa koja nije osetljiva | Osetljiva grupa |
| 18 – 39 | Najmanje svake dve godine | Najmanje jednom godišnje (ili po preporuci lekara) |
| 40 – 64 | Najmanje svake dve godine | Najmanje jednom godišnje (ili po preporuci lekara) |
| 65 i više | Jednom godišnje | Najmanje jednom godišnje (ili po preporuci lekara) |
Pod osetljivom grupom se smatraju odrasli sa:
- Lična ili porodična istorija očnih bolesti.
- Opšta zdravstvena stanja sa potencijalnim očnim manifestacijama.
- Zanimanja koja su vizuelno veoma zahtevna ili imaju visok potencijal da budu opasna po oči.
- Uzimanje lekova na recept ili bez recepta sa neželjenim efektima po oči.
- Funkcionalni vid samo na jednom oku.
- Nošenje kontaktnih sočiva.
- Operacija oka ili prethodna povreda oka.
- Visoka ili progresivna greška refrakcije.
- Drugi zdravstveni problemi ili stanja u vezi sa očima.
- Pacijenti koji su bili podvrgnuti refraktivnoj hirurgiji i dalje treba da imaju pregled oka svake godine radi praćenja ukupnog zdravlja oka.
Preporučeni interval očnog pregleda kod dece
| Godine pacijenta | Grupa koja nije osetljiva | Osetljiva grupa |
| 3-5 | Najmanje jednom u tom periodu | Najmanje jednom godišnje (ili po preporuci lekara) |
| 6-17 | Pred polazak u školu i onda jednom godišnje | Najmanje jednom godišnje (ili po preporuci lekara) |
Pod osetljivom grupom se smatraju faktori koji uključuju:
- Prevremeno rođenje, mala porođajna težina.
- Porodična istorija miopije, ambliopije, strabizma, retinoblastoma, urođene katarakte, metaboličke ili genetske bolesti.
- Infekcija majke tokom trudnoće (na primer, rubeola, toksoplazmoza, venerična bolest, herpes, citomegalovirus ili virus humane imunodeficijencije).
- Kortikalno oštećenje vida.
- Težak ili potpomognut porođaj, koji može biti povezan sa fetalnim distresom.
- Visoka ili progresivna greška refrakcije.
- Strabizam.
- Anisometropia.
- slabiji školski učinak
- Poznati ili sumnjivi neurorazvojni poremećaji.
- Sistemska zdravstvena stanja sa potencijalnim očnim manifestacijama.
- Nošenje kontaktnih sočiva.
- Funkcionalni vid samo na jednom oku.
- Operacija oka ili prethodna povreda oka.
- Uzimanje lekova na recept ili bez recepta (npr. lekova bez recepta, suplemenata, biljnih lekova) sa potencijalnim očnim neželjenim efektima.
Comments are closed.